Koale

Koala je australijski torbarski biljojed i jedini živi predstavnik istoimene familije Phascolarctidae.

Naseljava obalska područja istočne i južne Auatralije, od blizine Adelejda do južnih delova rta Jork. Koale Južne Australije su intenzivno lovljene tokom 20. veka, pa su repopulisane sa koalama u Viktoriji. Na Tasmaniji i u Zapadnoj Australiji nema koala.Rani evropski doseljenici u Australiji su dali ime koali starosedelački medved. Koale se i danas ponekad nazivaju koala medvedi, što je pogrešno, jer one ne pripadaju porodici medveda. Štaviše, koale čak nisu ni placentalni sisari, oni su primitivni sisari - torbari. Njihovo naučno ime dolazi od grčkih reči phaskolos što znači „torba“ i arktos što znači „medved“.

Spoljašnji izgled koale je najsličniji izgledu vombata, ali koala ima deblje, raskošnije krzno, mnogo veće uši, duže udove koji su opremljeni velikim, oštrim kandžama prilagođenim za penjanje po drveću. Masa varira od otprilike 14 kg kod većih, južnijih mužjaka, do 4 kg kod manjih, severnijih ženki. Koala je jedna od malo vrsta sisara koji imaju otisak prstiju.

 Koala skoro ceo svoj životni vek provede na drveću eukaliptusa. Kao i vombati i lenjivci, i koale imaju spor metabolizam za sisara (što čuva energiju), spavajući i po 20 sati dnevno. Ove životinje provode 3 od 5 njihovih aktivnih sati jedući, u bilo koje doba dana, obično noću. Prosečna koala pojede 500 grama lišća eukaliptusa dnevno, žvaćući ga u svojim snažnim vilicama pretvarajući ga u finu kašu dok ga ne proguta.Koala je 1971. godine proglašena za nacionalnu životinju Kvinslenda.